Koji je najpogodniji oblik za registraciju poduzeća?

Jednog lijepog dana ste se (napokon) odlučili registrirati poduzeće. Nekakvo. Za nešto. Krenuli ste se raspitivati kako, u kom obliku. Šta se obavezni dati državi. Kakve poslovne knjige morate voditi. Dobili ste gomilu različitih informacija, svako vam nešto preporučuje, na nešto vas upozorava. A vi želite samo da vam neko posloži sve mogućnosti, pa da izaberete. No ne ide tako. Što god počnete čitati na internetu, čini vam se da imate hrpu različitih (a često i kontradiktornih) podataka.

Pokušala sam napraviti reda u toj šumi, da vam malo približim šta vam sve stoji na raspolaganju kad i ako odlučite postati poduzetnici.

Zanimljivo, najbolje definicije pojedinih oblika registracije daje nam Zakon o doprinosima  NN (84/08, 152/08, 94/09, 18/11, 22/12, 144/12, 148/13,41/14) i to njegov članak 7 (to govori u prilog tome da je država najažurnija kad se radi o njenim prihodima...).

U tabeli su najčešći oblici registracije:

Kao što vidite, nije pitanje samo obrt ili d.o.o. – imate 12 oblika da izbjegnete rad na crno ili u sivoj zoni, pa to i iskoristite. Odaberite ono što vam najviše odgovara, raspitajte se detaljno o obavezama tog oblika registracije, i – krenite u neki oblik poduzetništva.